|
         |
 |
Dugo ništa nisam napisao za stranicu Gljivarskog društva Šumadije. Bilo je prilika: smrčaka, đurđevača, rudnjača, belih pupavki, retkih koprenki i cepača. Ne znam, valjda mi je pero iscurelo, potreba razvodnjila. Maj je bio hladan, kišan, poput potopa (za razliku od najsušnije i najtoplije zime). Sve mi je to govorilo da će se lisičarka posle dve godine (praktično) izostajanja, pojaviti u svoj svojoj snazi. Uslovi su bili tu ali i zebnja, šta ako se ne pojavi? Događaji koji su usledili mogli bi da se opišu jednom rečenicom, ko nije nabrao korpu lisičarki, u šumi nije ni bio. Na žalost sa pojavom žutih, mirisnih, plemenitih plodnih tela, nastade prava pomama berača za otkup. Valjda su im prošle sezone bile tanke, pa ove svom snagom počeše da oru i prevrću po šumi. Zanimljivo, osim lisičarke šuma je bila siromašna gljivama, nije bilo vrganja, amanita, zeka, barem ne u očekivanom broju. Polovinom juna, bela mlečnica preplavi šumu i hrastovu i bukovu. Gorka je, ljuta je, teška za stomak, u svim knjigama nejestiva, pa opet ima najvišu cenu na tezgi, s obzirom na brojnost plodnih tela. Kilogram bele nabereš sa stoličice, a za istu količinu lisičarke podereš cipele. Ovog proleća na pijaci, lisičarka je bila 300 din/kg, bela 100 din/kg, dobar vrganj 500 din/kg. Pojavljivala se i po koja kneginja i sirnjaja. |
I pored obilnih kiša ove godine nije bila baš brojna, A.rubescens.
|
|
Odavno toliko nisam boravio u šumi, Gledićke, Rudnik, Kotlenik, Bešnjaja. Šuma me je zdušno darivala, otvarala mi svoju suštinu. Kako nemam vremena da sve to ispričam, a pomalo i kasnim, evo opisa jednog, od za mene najupečatljivijih izleta.
|
Neponovljivi susret boja u šumi, Russula aurora.
|
|
Pokupimo se u cik junske zore Đole, Srećko i ja rešeni da se utopimo u kakvu nedirnutu šumu. Jeste, budi pametan pa pronađi u sezoni groznice za lisičarkom, tu zamišljenu nedirnutu šumu. Izgleda da nam se tog jutra posrećilo. Do poslednjeg trenutka nismo znali kuda. Pade predlog da se ide u bukvu, što veću, što dublju, a takva bukva je strma, nepristupačna, divlja, putevi su makadamski, verovatno razbijeni od velikih kiša. Put asfaltni, razlokan, iskopan, makadam sa bočnim koritom potoka, posle 30tak kilometara stigosmo na odredište. Bilo je prilično hladno, oko nas magla i mračna bukova šuma.
|
Carski žbun jelenovog uva, Dendropolyporus umbellatus.
|
|
U ruci štap i korpa, u džepovima, lokator (nisam se jednom izgubio u šumi), nožić, sredstvo protiv komaraca, na leđima fotoaparat, čini se da sam spreman. Kako je bilo dosta kiša u poslednje vreme, mislim da su za teren ipak preporučljivije čizme od cokula. Na moju radost probudili su se mnogi šumski potoci, presahli u proteklim godinama.
|
Tamna, netipična pojava vitke tigrice, Amanita spissa var. excelsa.
|
|
Odmah po ulasku u šumu počinje strmina, potok levo, potok desno, pod nogama čista bukova stelja bez ostruge, drače, bez za seoske šume karakterističnih gomilica smeća. Mračno je kao da se nije razdanilo, pod naletima vetra, bukva stresa skorašnju kišu sa visoke krošnje. Gde god poturim glavu, gde god se sklonim, pogodak kapljica je neminovan. Ništa novo, ne sećam se kada sam bio suv u šumi, u poslednjih mesec dana. Usresređujem se na stelju, u pomračini tražim prva plodna tela. Deluje mi prilično pusto, osim sveprisutnih belih mlečnica (L.piperatus), razbacanih u malim grupama, gde god da se uputi pogled. Iza jednog bukovog stabla zapljusnu me slika. Veliki žbun jelenovog uva, razbaškario se na bukovom lišću. Kako sam ovu gljivu video samo jednom i to je bila donesena u jadnom stanju, od susreta mi je zvonila glava. Klek, škljoc, pa opet škljoc i škljoc. Oko mene savršena tišina, Đole i Srećko su se izgubili negde u pomrčini još na ulasku u šumu, sam sam u svojoj gljivarskoj sreći. Osluškujem, razmišljam, zabacujem aparat na leđa, nastavljam.
|
Doživljaj u šumi, Amanita battarrae.
|
|
Na nekoliko mesta, zatičem mlada plodna tela iz roda Amanita, tu su preslice, biserke, prolećne, žućkaste i tigraste muhare. Da ali kakve tigraste muhare, nedovoljno upućenom gljivaru, gotovo neprepoznatljive. Radilo se o primercima vitke tigrice (A.spissa var. excelsa), gljive koja lako svlači krpice sa šešira, pa neretko ostane bez njih, a po ovom vlažnom vremenu to je i olakšano. Jedan deo univerzalnog vela ostao je na dnu drške što nije atipično za ovaj varijetet. Boja šešira je bila gotovo crna, sjajan primerak. Počinjem pažljivije da streljam stelju, oko mene su gljive, samo ih treba primetiti. Pored raspalog bukovog panja, preslica i to kakva. Vrsta o kojoj se dosta polemiše, lišćarska dvokružna preslica (A.battarrae). Značajna razlika u odnosu na onu četinarsku je njena, praktično bela volva.
|
Njegova pojava uvek veseli i greje gljivarsku dušu, B.aestivalis.
|
|
Opijenog vuče me gravitacija, jendek me povlači. Na padini dobro poznata slika, vrganj mlad i visok. Evo još jednog, pa još jednog. Odnekle čujem glasove prijatelja. Vidim, Đole i Srećko veseli, imam pravo da pogađam jedanput, zašto. Pune korpe vrganja, biserki, zeka, poneka lisičarka. Nastavljamo dalje, ovoga puta u gomili. Ona hipnotišuća tišina nestaje ali ne marim.
|
U Srbiji strogo zaštićena sepenasta brada, Hericium cirrhatum.
|
|
Na kosi sa dosta bukovih panjeva, bele se stepenaste brade (H.cirrhatum). Toliko ih nisam video za sve godine gljivarenja, a evo sada svaki panj je okićen nakitom. Oblici su fantastični, uživam, fotografišem, Sunce je još uvek daleko iznad naših glava, vrlo malo je prirodnog svetla. Jedva primetih na podebeloj bukovoj grani zanimljivu belorupu (Polyporus sp.). Neobična je, pore su silazne, podvijenog oboda šešira. Radilo se o vrsti P.tuberaster. Odavno u šumi nisam bio ovako svečano raspoložen, ovo je svakako izlet koji ću pamtiti.
|
U literaturi postoji izvesna zbrka oko roda Polyporus. U šumi P.tuberaster.
|
|
Na moje navaljivanje, prebacujemo se preko veoma strme klisure, od prizora zastaje dah. Uspinjemo se polako, hvatamo prvih bukvi. Šuma je savršeno čista, bukva. Iako ne osećam umor, uspon je obeshrabrujući, nikako da se završi. Negde na prevoju, na goloj zemlji bez lišća dva zrela, pokisla baršunovca. Iako je to u junu česta slika u hrastu, ovde u bukvi su danas prvi pronađeni. Prolazim pored njih nezainteresovano, Srećko to ne čini. Poziva me da pogledam primerak, nešto se ne slaže. Uzimam u ruke pečurku, ne mogu da verujem, stvarno ne mogu da verujem ima li kraja gljivarskim iznenađenjima, držim plodno telo listićavog baršunovca, Phylloporus pelletieri. Iako, je u Srbiji već zabeležen, lično sam ga našao samo u šumama Bavarske. Konačno, tu je, nadomak Kragujevca.
|
Neočekivani, davno željeni susret, Phylloporus pelletieri.
|
Ne mogu da se opasuljim, da se oburanijam, da dođem k sebi. Iza nas je tamna bukova šuma. Progutala nas je na nekoliko sati i pokazala svoje blago. Mislim baš je blago. Deo sam poneo u glavi ali ima nešto i u fotoaparatu. Pozdrav. |
|
|
